Po­red na­o­ru­ža­nja vo­ljom za uče­nje ri­bo­lo­va mu­ši­čar­skom teh­ni­kom (fly fis­hing), bi­će vam po­tre­ban naj­o­snov­ni­ji mu­ši­čar­ski pri­bor: mu­ši­čar­ski štap, če­krk i mu­ši­čar­ski ka­nap (fly li­ne). Na mu­ši­čar­skom ka­na­pu, pre­ko ko­nek­to­ra ili om­či­com ve­zu­je se pred­vez (le­a­der), na ko­ji se do­da­je tip­pet ili pod­vez. I, na sa­mom kra­ju, na ti­pe­tu se ve­zu­je oda­bra­na vje­štač­ka kre­a­ci­ja mu­ši­ce.
Uni­ver­zal­ni stan­dar­di ne po­sto­je za upa­ri­va­nje (uskla­đi­va­nje) naj­o­snov­ni­jeg pri­bo­ra ko­ji je po­tre­ban za kva­li­tet­no i uspje­šno mu­ši­ča­re­nje na vo­da­ma u Cr­noj Go­ri, već se oni raz­li­ku­ju od vo­de do vo­de, od­no­sno mje­sta na ko­jem že­li­mo da mu­ši­ča­ri­mo i vr­ste ri­ba.
Kod uče­nja teh­ni­ke fly fis­hing (mu­ši­ča­re­nje), po­ja­vlju­ju se pr­ve po­te­ško­će i ne­do­u­mi­ce od­mah na star­tu, ne sa­mo ka­da je prak­sa na vo­di u pi­ta­nju, već i sa­moj ter­mi­no­lo­gi­ji za iz­ra­ze za dje­lo­ve opre­me i pri­bo­ra iako smo pret­hod­no bi­li ri­bo­lov­ci. Je­dan od raz­lo­ga je što je go­to­vo ci­je­la ter­mi­no­lo­gi­ja ve­za­na za en­gle­ski je­zik, jer se po­če­tak mo­der­nog mu­ši­ča­re­nja ve­zu­je za Ostr­vo (En­gle­sku). Za­to br­zo do­la­zi do pi­ta­nja po­put: ,,Šta je to šnju­ra? Le­a­der? Tip­pet?”
To su sve ne­do­u­mi­ce ko­ji će sva­ki mu­ši­čar-po­čet­nik ima­ti, ko­li­ko god da je ra­ni­je imao is­ku­stva u ne­kim dru­gim ri­bo­lov­nim di­si­ci­pli­na­ma. Pa da ot­klo­ni­mo bar ne­ke od njih …
Po­sli­je ku­po­vi­ne šta­pa, kao i če­kr­ka ko­ji mo­ra bi­ti u is­toj kla­si kao i štap, neo­dvo­ji­vi dio ove mu­ši­čar­ske sla­ga­li­ce je ka­nap (šnju­ra, ko­nac, fly li­ne) ko­ji ta­ko­đe mo­ra bi­ti u is­toj kla­si sa šta­pom (i če­kr­kom). Da­kle, ako smo uskla­di­li od­no­sno iz­vr­ši­li pra­vil­nu se­lek­ci­ju i iz­bor šta­pa, če­kr­ka i ka­na­pa (po­na­vi­će­mo da ovo mu­ši­čar­sko ,,sve­to troj­stvo” mo­ra bi­ti iste kla­se – ve­li­či­ne, a ne­ka­ko na­ju­ni­ver­zal­ni­ja ve­li­či­na je kla­sa #5), za­vi­si­će mno­go to­ga što će nam se li­je­pog (ili ru­žnog) de­si­ti pri­li­kom ri­bo­lo­va.
U za­vi­sno­sti od vo­de­nih po­vr­ši­na ko­ri­sti­mo od­re­đe­ne vr­ste mu­ši­čar­skih ka­na­pa, na pri­mjer za bo­lju pre­ci­znost pri­li­kom ve­ćih da­lji­na za­ba­ča­ja na ši­rim ri­je­ka­ma naj­bo­lje je ko­ri­sti­ti WF ka­na­pe, dok su za ve­ći­nu ri­je­ka u Cr­noj Go­ri (po­čet­ni­ci­ma) po­sao će za­vr­ši­ti tkz. ,,DT” mu­ši­čar­ski ka­na­pi, ko­ji ne­ma­ju te­ške ,,gla­ve”, ali ima­ju upo­tre­blji­vost sa oba kra­ja (to zna­či da ka­da do­tra­je je­dan kraj, okre­ne­mo dru­gi). Po­čet­ni­ci­ma to mno­go zna­či pri­li­kom vje­žba­nja i pr­vih ri­bo­lov­nih da­na.
Isti­ne ra­di, is­ku­sni mu­ši­čar bi sa­vje­to­vao WF ka­na­pe zbog lak­še pre­zen­ta­ci­je.
Ka­da smo na če­krk sta­vi­li bec­king (ni­je neo­p­ho­dan, ali slu­ži za ri­bo­lov na ve­će ga­ba­ri­te ri­ba), mon­ti­ra­mo mu­ši­čar­ski ka­nap, a za­tim na kra­ju ka­na­pa mon­ti­ra­mo le­a­der (pred­vez) ko­ji mo­že bi­ti ko­nu­sni ili upre­de­ni. Pred­log je da po­čet­ni­ci ko­ri­ste upre­de­ne pred­ve­ze zbog eko­mič­no­sti. Ka­sni­je je oba­ve­zan pre­la­zak na ko­nu­sne pred­ve­ze jer oni ma­nje ,,pi­ju vo­du” i mno­go su pre­ci­zni­ji. Pred­vez sa du­ži­nom od de­vet fi­ta će u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va za­do­vo­lji­ti na­še po­tre­be. Zna­ju da bu­du po­pri­lič­no sku­pi pa jed­no od bo­ljih rje­še­nja mo­že da bu­de upo­tre­ba ti­pet rin­gli­ca (al­ki­ca ili ti­pet pr­ste­no­va) na ko­ju se sa jed­ne stra­ne ve­že pred­vez, a sa dru­ge par­če naj­lo­na ko­je se u mu­ši­ča­re­nju na­zi­va tip­pet. Ti­pe­ti (naj­lo­ni) se di­je­le na mo­no­fil­ne i flu­o­ro­kar­bon­ske ko­ji su ma­nje vi­dlji­vi u vo­di, pa su bo­lja op­ci­ja za nim­fa­re­nje.
S.B. Mu­ri­no